Da bi razumeli prirodu i razloge nastanka Bitcoin-a potrebno je da pogledamo kako trenutni monetarni sistem funkcioniše i koji su nedostaci.
Banka je jedan entitet gde imate svoj račun, platni procesori su drugi entitet ( PayPal, Payza…) koji poput kartičnih sistema ( VISA, MASTERCARD, MAESTRO, AMERICAN EXPRESS, UNIONPAY) služe kao posrednici u plaćanju, valuta (USD, EUR, CHF, RSD) bi bila treći entitet. Svi ovi entiteti su posebni, funkcionišu odvojeno, Bitcon najprostije rečeno objedinjuje sva tri entiteta u jednu celinu. Slanje novca sa računa jedne banke iz jedne države na račun druge banke neke druge države je veoma spor ( može da potraje i danima ), komplikovan i kontrolisan proces sa mnoštvom provera, sa velikom naknadom za transakcije ( fees ) i tu dolazimo do ideje Bitcoina gde se potpuno odbacuje ideja o medjunarodnom bankovnom broju naloga ( IBAN ) te medjunarodnom bankarskom mrežom ( SWIFT ) već se sve transkacije beleže u javnom registru odnosno Blockchainu što predstavlja javnu knjigu svih transakcija i u svakoj transakciji se može videti količina btc-a koja je poslata, adresa pošaljioca i primaoca, vreme i još nekoliko parametara koje sve prave hash ( ireverzibilna funkcija koja se sastoji od niza karaktera fiksne dužine, iz odredjenih podataka je lako napraviti hash ali iz same hash funkcije je nemoguće obrnuti proces i videti koji su podaci), sve se to smešta u jednu transakciju koja se opet smešta u blokove transakcija da bi se brže obradila. Svaki blok ukupno ima 1MB i obično vreme koje potrebno da se takav blok transakcija potvrdi je oko 10 minuta gde dolazimo do toga da Bitcoin može da obradi oko 3–7 transakcija po sekundi ( kasnije se zbog toga javlja problem za masovno korišćenje i mikro plaćanja ). Sve transakcije na Blockchainu su tranparentne i ne mogu biti poništene. Nemoguće je isto izmeniti bilo koji parametar u transakciji, automatski hash postaje netačan čak i jedan karakter da se promeni samo, jedno slovo, jedan znak hash postaje nevalidan i drugačiji od prvobitnog te je sa te strane nemoguća bilo kakva manipulacija.
Bitcoin je i mreža, (P2P, mreža ravnopravnih kornisika) i platni sistem ( transakcije se verifikuju preko mrežnih čvorova (network nodes) ali i valuta ( BTC ) te kao što sam iznad naveo objedinjuje sva tri entiteta u jedan, u jednu jedinstvenu mrežu u kojoj ćeš brzo, jednostavno, bez posrednika, sigurno, bez manipulacija i stvaranja duga i u dobroj meri anonimno da izvršis transfer njegove valute BTC sa jednog novčanika na drugi ).
Zbog same prirode papirnog novca i problema sa inflacijom tj. beskonačnim štampanjem papirnog novca mi verujemo banci odnosno državi koja veruje banci da taj papir ima nekakvu vrednost kada ga menjamo za robu ili uslugu, verujemo običnom papiru jer je neko rekao da to ima vrednost. Kao nagradu za naš posao ili razmenu dobara i usluga mi dobijamo papirni novac. Koliko papirni novac nema nikakvu vrednost pokazuje sama inflacija te hiperinflacija poput one u Jugoslaviji iz devedesetih godina kada su svi bili milioneri i milijarderi a jedva da su mogli da kupe hleb i mleko, hiperinflacija i danas predstavlja problem za mnoge valute i zemlje poput Argentine, Venecuele, Zimbamve-a, Sudana, Irana, itd…
Trenutno postojeći bankarski sistem je loš, zastareo, podložan manipulacijama gde papirni novac vremenom sve više gubi na značaju, gde kupovna moć postaje sve manja…
1$ je od 1913 godine do danas izgubio 98.9% svoje vrednosti.
A kako trenutni bankarski sistem funkcioniše?
Recimo da planirate da oročite papirni novac u banci, banka vam da određeni procenat od recimo 1% godišnje na vaš depozit od 100$, medjutim banka taj novac ne zadržava već daje kredit drugoj osobi, banka zadrži 3$ ( ovaj odnos određuju federalne rezerve -FED) vašeg novca ( iako na vašem računu i dalje stoji da imate 100$ )a ostatak od 97$ pozajmljuje drugoj osobi pa se sada toj osobi na bankovnom računu odjednom pojavi 97$ elektronskog novca, nema papirnog novca, nema zlata ili bilo kakvog zaloga za novih 97$ koji su dospeli na račun poverioca. Postoji samo obećanje da će poverioc taj novac nekada vratiti, taj novi novac koji je stvoren na računu poverioca zove se dug! Sada se taj novac od poverioca potroši recimo u marketu, vlasnik tog marketa ponovo deponuje taj novac u drugu banku pa se ponovo stvara dug i sve tako u krug, od 100$ koje su prvobitno deponovane sada postoje hiljade dolara, na računima u banci su samo brojevi bez stvarnog pokrića.
Ovaj proces pozajmljivanja više novca nego što banka zapravo ima naziva se frakcione rezerve! Ceo proces se zasniva samo i isključivo na poverenju.
Šta bi se desilo da svi vlasnici računa u banci zatraže papirni novac nazad iz banke? Banke bi doživele kolaps jer ne bi mogle da isplate sav novac zbog toga što ga i nemaju! Štampaju ga bez ikakvog pokrića, magičan novac dolazi ni od kuda!
Ceo bankarski sistem je truo, kartični sistemi služe samo da se transakcije brže obavjljaju i ne rešavaju ovaj veliki problem!
Kod Bitcoina verujemo samo matematici odnosno kriptografiji, slogan DO NOT TRUST, VERIFY najbolje opisuje funkcionisanje Bitcoina, novac ( BTC ) ćemo dobiti samo ako uložimo energiju za stvaranje istog ( kao i zlato što dobijamo rudarenjem ), ne možemo ga štampati u nedogled, samo 21 milion BTC-a ukupno može ikada da bude izgenerisano rudarenjem te problem inflacije ovde ne postoji niti može da postoji.
Bitcoin je nastao kao posledica svetske finansijske krize krajem 2008 odnosno zvanično prvi blok transakcija nastao 3 Januara 2009 godine.
U pitanju je digitalna kriptovaluta, decentralizovana (za razliku od centralnih banaka nema svog direktora ( CEO ) niti bilo kakve centralne figure koja upravlja njime, nema marketing menadžera niti ijedna država ima kontrolu),izvorni kod ( Source Code ) je dostupan svima ( https://github.com/bitcoin/bitcoin ) te svako na svetu može da ga uredjuje i učestvuje u unapredjivanju poput vas ili mene medjutim da bi se bilo kakva izmena u kodu dogodila potrebno je da bude prihvaćena od strane rudara ( > 51% ) koji potvrdjuju transakcije, odnosno Full Nod-a. ( naravno i rudarenjem se može baviti svako, potrebna je odgovarajuća oprema tj. poprilicno jaki racunari, te su i rudari decentralizovani, najvise ih ima u Kini ali i u ostalim delovima sveta.)
Bitcoin je prva kriptovaluta na svetu, uglavnom i najviše zbog nekih tehnickih nedostataka koje ću kasnije da objasnim a koje sam iznad napomenuo na kratko, nastale su ostale kriptovalute.
Prema načinu na koji vrše potvrde transakcija sve kriptovalute se mogu podeliti na dve grupe ( gruba podela ).
1. Proof of Work alrogitam ( PoW )
2. Proof of Stake alrogitam ( PoS )
OSNOVNE KARAKTERISTIKE
PoW alrogitam se bazira na rudarenju ( princip sličan poput rudarenja zlata ), gde se koriti el.energija da bi se odredjeni matematički problem rešio i posle izvesnog vremena generiše se novi Bitcoin ( odnosno BTC što je ujedno i valuta ). Taj novogenerisani Bitcoin ide onom ko je problem rešio ( Rudaru ) kao nagrada za sam proces rudarenja. Ukupno postoji 21 milion BTC-a, i taj broj se ne može menjati što je zapisan u izvornom kodu, ukoliko neko pak želi da promeni taj broj potreban je koncenzus od 51% rudara, ukoliko pak nema koncenzusa onda će grupa ljudi koja se zalaže za bilo kakve promene u kodu morati da se odvoji od projekta i napravi novi što se naziva fork, pa tako imamo ogroman broj kriptovaluta (bitcoin cash, bitcoin sv, …) što dalje neće uticati na samu Bitcoin mrežu već su ove novonastale kriptovalute posebne za sebe.
Što se tiče rudarenja i nagrade za rudare, kao što rekoh posle svakog bloka transkakcija koji je potvrdjen rudari dobijaju nagradu u vidu BTC-a, ta nagrada nije uvek ista i ona se smanjuje na svake 4 godine, trenutno je 6.25 BTC-a po bloku te se svakog dana izgeneriše 900 BTC-a dnevno, dogadjaj koji se desava svake 4 godine gde dolazi do prepolovljavanja zove se Halving. Poslednji halving je bio Maja ove godine (2020), a sledeći bi trebalo biti 2024, naravno BTC ne zna za vreme koje mi znamo, halving će se desiti posle odredjenog broja potrvrdjenih blokova ( tačnije na svakih 210.000 blokova dolazi do podele) ali ako uzmemo u obzir da znamo koliko se MB smešta po bloku i koliko se dnevno mogu obraditi transakcije dolazimo do zaključka da ce to biti na svake 4 godine. Prethodni halving dogadjaj bio je 2016, te 2012 prvi halving.
Važna stvar još u PoW algoritmu a koju treba napomenuti je da prilikom rudarenja broj operacija koje računar moze da obradi da bi potvrdio blok transakcija takodje nije fiksan. Što je više ljudi koji se bave rudarenjem to je sve teže rešiti odjredjeni matematički problem koji je neophodan proces rudarenja pa se taj broj operacija koje računar pravi naziva HASH RATE, i njegova snaga se meri u gigahesovima, terahesovima itd…Što je veći hashrate rudara veća je verovatnoća je da će on sledeći iskopati i potvrditi taj blok i dobiti nagradu u vidu BTC-a. BTC rudari se mogu udružiti u zajednicu kako bi imali veći hashrate i to se naziva Bitcoin pool.
Sve se može uporediti sa rudarenjem zlata, što je više radnika u rudinku veća je verovatnoća da će češće i brže iskopati zlato.
Ukoliko se desi da neko od rudara napusti proces rudarenja to će se automatski odraziti na samu mrežu, hash rate će opasti a samim tim i težina rudarenja tako da je sa te strane sve savršeno izbalansirano da ne remeti proces rudarenja. Provera koja se računa koliki je hashrate odnosno difficulty dogadja se na svakih 2016 blokova i tada dolazi do korekcija, naravno ako se više rudara priključi korekcije će biti i difficultiy će biti veci.
Sam Bitcoin Core softver može se preuzeti sa sajta https://bitcoin.org/en/bitcoin-core/ sama dokumentacija i kod može se videti na Githubu ( https://github.com/bitcoin/bitcoin),
kako za Windows tako i za Linux ili druge OS. Osim naravno Core verzije, potoje razni novčanici koji će se povezati na Bitcoin mrežu ( treba upamtiti da je to P2P mreža poput torenta), novčanici mogu biti instalrani kao sofver na OS a mogu biti i hardverski uredjaji. Više o tome u nekom narednom članku.
O SAMOJ PRIRODI TRANSAKCIJA …
Kada se Bitcoin novčanik instalira dobija se adresa za primanje BTC-a, ta adresa je deo JAVNIH ADRESA ( Extended Public (xPub) Key ), većina novcanika ( walleta ) nudi veliki ili beskonačan broj novih adresa koje se mogu iskoristiti ( Bitcoin mreža ima limit da će 20 neiskorišćenih adresa iz jedne javno proširenje adrese tj. XPUB-a da gleda sve dok barem jedna od 20 adresa ne zabeleži transakciju, tada se dodaje sledeća i sledeća ), u praksi najpametnije zbog sigurnosti je menjati adresu i za svaku transakciju slati novu, onaj ko ima XPUB adresu može da vidi SVE adrese koje su iz njega izašle, sam proces je opet hash funkcija jer se iz javne adrese za primanje ne može generisati ni videti XPUB, dok se iz XPUB-a generiše adresa za primanje BTC-a i mogu videti sve ostale adrese koje se generišu. sa XPUB-om može se videti svaka transakcija te to ne treba biti javno dostpuno niti se bilo kome šalje, primaocu se šalje isključivo i samo obična javna adresa.
Jos jedna veoma bitna stvar je da se sav novac odnosno BTC nalazi na privatnom ključu (256 bit), tačnije Bitcoin novčanik se sastoji od privatne i javne adrese.
Kako sam koncept javnih adresa već objasnio, privatne adrese se nikom ne šalju, svako ko ima pristup privatnoj adresi ima i pristup svih BTC koji se na toj adresi nalaze ( novac je prikazan na javnoj adresi ali bez privatnog ključa se ne može poslati samim tim ni koristiti ). Iz javne adrese se NE MOŽE generisati ni proširena javna adresa xPub niti Privatni ključ ( Private Key ), iz proširenje javne adrese ( xPub ) se MOŽE generisati i generiše se Javna adresa za primanje sredstava ali ne moze se generisati Privata adresa. Svaka javna adresa ima svoju privatnu adresu koja je dobijena hashovanjem ( ne može se ni na koji način generisati obrnut proces niti iz javne videti privatna) sve ide preko BIP32 (Bitcoin Improvement Proposal) protokola. Privatni ključ služi da se transakcija potpiše da je od pravog vlasnika. Taj potpis oneomogućava bilo kakvu kasniju izmenu i on uključuje javnu adresu primaoca, količinu satošjia (niža jedinica od BTC), . Javna adresa se može uporediti sa mejl adresom a privatni ključ sa lozinkom. Privatni ključ je najvažnija stvar kod Bitcoina, ukoliko se desi bilo kakav kvar na odredjenom novčaniku, korisnikovom uredjaju (telefonu, računaru), ili bilo kakva kradja uredjaja ili gubitak sifre od novčanika, sve dok vlasnik ima privatni ključ zapisan negde može ponovo da pristupi adresi na kojoj je BTC.
Bitcoin ima i nižu jedinicu, zove se Satoshi po tvorcu Bitcoina koji dan danas nije javno poznat. Prilikom slanja BTC-a, fee odnosno naknada za transakcije koja se šalje rudarima meri se u satoshijima, konkretno sat/B. Što je fee veći, veća je verovatnoća da ce baš ta transakcija biti u narednom bloku potvrdjena ( brže dolazi do potvrde transakcija) takodje sto je mreža opterećenija, fee će biti veći, svakako se fee može ručno podešavati na većini novčanika. Prilikom slanja BTC-a šalje se uvek cela količna koja se nalazi na toj adresi, primer Marko ima 1 BTC na svom novčaniku i želi da pošalje 0.6 BTC-a Janku, kod Bitcoina transakcija će biti cela, poslaće se cela suma od 1 BTC koje Marko ima, s tim da će Janko dobiti svoj deo od 0.6 BTC a Marku se vraća 0.4 BTC-a, 1 BTC koji je zabeležen u transakciji se zove potroseni izlaz i ne može se ponovo koristiti dok se sada prave 2 nepotrošena izlaza transakcije ( Unspent transaction output, UTXO ). Jedan ide na pošaljioca a drugi se vraća primaocu, naravno bezbednost je na prvom mestu i ovo je jedan od razloga zasto ne može doći do double spending tačnije kada se jednom transakcija obavi to je to, nema nikakvih promena vise, to je u najkracim crtama kako Bitcoin transakcije funkcionišu.
Osim Bitcoina, na PoW alrogitmu baziraju se još i Litecoin, Ethereum ( za sada), Monero itd…
Što se druge metode verifikacija transakcija tiče PoS ( Dokaz o ulozi), neću puno trošiti reči jer nije tema ovog članka, PoS nije verodostojan kao PoW, manje je bezbedan, predstavlja koncenzusni algoritam koji bira vlasnika novog bloka na osnovu količine coina. Što u praksi znači ona osoba koja ima najviše coina će imati monopol, neke kriptovalute su ovaj problem i rešile korišćenjem alrogitma koji funkcioniše kao žreb . Iako na izlged ne trošenje nikakve energije možda ima prednost u odnosu na PoW, PoS je delako manje siguran i daleko manje pravedan alrogitam.
Celokupni zaključak je da je Bitcoin mreža, valuta, platni procesor, sve 3 u 1, da služi da se relatnivno lako, brzo, jednostavno, sigurno, bez manipulacija bez stvaranja duga i u dobroj meri anonimno obavljaju transakcije i prenos novca (sve transakcije su svakako zapisane na blockchainu i javno su svima dostupne ). Ne može se kontrolisati niti bilo ko može oduzeti ili zamrznuti vaš novac iz bilo kog razloga, uključujući ni samu državu, nema banke sto je najvažnije odnosno VI STE SAMI VAŠA BANKA!
Detaljnije informacije možete pročitati sa bitcoinovog “belog papira” https://bitcoin.org/bitcoin.pdf
BE YOUR OWN BANK, CHANGE THE WORLD!
Zapratite me na Tviteru: https://twitter.com/nikbtc94
